О школи

Долазећи са југа у јужно-угарске крајеве Срби су понели са собом и своју особену српско-византинску кутуру и ћириловску писменост. Без школа, она се није могла дуго одржати. После Велике сеобе чињени су покушаји за оснивање основних школа у Банату 1698. и 1706. године. На крајњем југу ове регије, у Ковину, прво училиште везано је за име свештеника Пане, који је у периоду од 1695. до 1705. године подучавао писмености неколицину дјака.

Два бурна столећа касније, у години када се песник чије име носи, чика Јова Змај придружио у вечности својим дјулићима, 1904. године, основана је наша школа. Тада је донета одлука Аустроугарске власти да се у граду отвори и Градјанска школа са наставом на мадјарском језику. Градјанска школа почела је са радом у згради основне школе, док је садашња зграда, сазидана 1911/12. године. Наставнике је плаћала држава, а школовање је трајало четири године.

           o skoli 3

Новоизградјена зграда била је модерна и одговарала је тадашњим савременим условима рада. Опремљења је потребним училима и опремом, од којих се невелик број још и данас чува. Нешто касније, за потребе Соколске организације, изградјена је и фискултурна сала. Школа се постепено проширивала тако да је у року од четири школске године добила сва четири разреда. На том нивоу одржала се до Првог светског рата. По његовом завршетку 1918/19. године одржани су испити за ученике чије је школовање омео ратни вихор. Године 1919. одлучено је да се отвори школа на српском језику, а да генерације које су наставу похадјале на мадјарском језику школовање доврше на том језику. 

Недуго потом, редован рад пореметио је Други светски рат. Школа је добила комесара, исељена из зграде и смештена у окриље Српске цркве, у просторије Српске црквене општине. Политика окупационих власти није успела да спречи продор антифашистичких слободарских идеја међу ученицима и наставницима. Доласком ослобођења, после краћег прекида, школа наставља са радом у просторијама тадашње основне сколе, а исељавањем војске поново ради у својој згради. Одлуком нових власти од 11. јануара 1945.године укида се Градјанска школа и претвара се у Нижу гимназију да би касније добила назив Непотпуна мешовита гимназија Ковин. Због повећаног броја ученика морао је да се отвори интернат - посебно за мушку, а посебно за женску децу.

Увођење седмогодишњег, а касније и осмогодишњег школовања отвара проблем простора што иницира идеју о претварању непотпуне у потпуну гимназију. Међутим, због популаризације средњих стручних школа, до прерастања у потпуну гимназију никад није дошло. Године 1950. заменом својих обрадивих површина школа омогућава изградњу стадиона малих спортова, у непосредној близини.

Од 8. септембра 1957. године до данас школа ради као основна школа непрестано се усавршавајући, како стручно тако и материјално. Школске 1975/76. године реконструисана је зграда, оформљена су три кабинета, девет специјализованих уционица, средјена је фискултурна сала.

    

 

ШКОЛА ДАНАС

Ослањајући се на овако богату оставштину, школа је данас савремена васпитно образовна иституцја јасне визије, великих планова и високих постигнућа у раду са ученицима у матичној школи у Ковину и у комбинованим одељењима у суседном селу Малом Баваништу. После три ипо деценије коришћења и уз веома скромна издвајања за одржавање, непрестано се јављају као неопходне значајније инвестиције како би се услови рада одржали и прилагодили захтевима које пред просветне радике ове школе постаља нови Наставни програм и савремена педагошка мисао. И поред изузетно тешког материјалног стања, свестраним ангажовањем изналазе се решења; школа се готово свакодневно уредјује и опрема о чему можете читати на овим страницама.

Максималним напорима управе, радника школе, ученика и родитеља из дана у дан се остварују значајни резултати у васпитно образовном раду. Недавно је опремљен још један информатички кабинет, покрећу се и остварују бројне активности, а већ с почетком сваке школске године нижу се успеси на такмичењима: Змајевци односе прва места до научних дисциплина, технике, информатике до спорта и уметности. „Змајева” школа није острво, она је део свог града и о њеном раду се редовно може чути на радију, прочитати у бројној штампи или на овом сајту који агенцијски ажурира Сектор за односе са јавношћу.

Мада у скромним условима, школа је више од столећа храм просвете и кутуре, расадник нових талената и кућа из које у живот полазе младе генерацие вредних и честитих људи.