У четвртак, 29. маја 2025. године, у Регионалном центру Смедерево одржана је радионица у оквиру програма „Свет сензора“, која је ученике основних и средњих школа повела у узбудљиву авантуру кроз свет технологије. Оно што је у почетку изгледало као обична радионица, претворило се у дан пун магије, изненађења и — најважније — учења кроз игру, радозналост и сарадњу.
Међу учесницима били су и ученици осмог разреда ОШ „Јован Јовановић Змај“ из Ковина, у пратњи наставнице хемије Драгане Анђелковић. Њих 11, пуни радозналости и ентузијазма, активно су учествовали у свим активностима: Вук Славковић (уједно и вршњачки едукатор), Ива Кнежица, Александра Вишњички, Александра Барабаш, Матеја Банев, Лука Вучић, Петар Лукић, Огњен Ердељанац, Душан Поповић, Урош Ђорђевић и Андрија Лацковић.
Домаћини су дочекали госте са осмехом и припремљеном опремом: мицро:бит уређајима, сензорима, мБот роботима и CNC машинама. Радионицу је водио наставник Синиша Ћулафић из ГССШ „Бранко Радичевић“ из Ковина, а поред Вука, у улози едукатора били су и ученици средње школе: Алекса Ђан (I разред) и Борис Алексић (III разред).
Први изазов било је откривање могућности различитих сензора — за светлост, температуру и покрет. Ученици су одмах добили задатак да програмирају мицро:бит уређаје тако да реагују на улазне податке. Са пуно смеха, покушаја и неочекиваних резултата, сваки задатак је успешно савладан.
Један од најзанимљивијих момената била је симулација детектора лажи, уз помоћ сензора галванске реакције коже (GSR). Испоставило се да је најискренији ученик био Андрија Лацковић, а сазнали смо и да истина, понекад, зависи од околности.
У наставку радионице, ученици су повезивали више сензора, креирали алгоритме понашања и програмирали реакције робота на различите стимулусе. У лавиринту за мБот роботе, најуспешнија је била Ива Кнежица, док је у трци робота победу однео Алекса Ђан. У изазову мерења брзине реакције, најбржи је био Матеја Банев.
Посебно одушевљење изазвало је упознавање са радом CNC машине, где су ученици могли да осмисле сопствени дизајн и посматрају како се њихова замисао претвара у конкретан предмет. То више није било само програмирање — то је постала дигитална уметност.
Свако је имао прилику да реализује мали пројекат: аларм за температуру, систем који реагује на светлост, пренос поруке преко радио сигнала... Ученичке идеје биле су маштовите и добро осмишљене. Са великим узбуђењем и озбиљношћу представљали су своје пројекте, објашњавајући њихову намену и принцип рада.
На крају дана, организована је евалуација уз помоћ алата Ментиметер. Ученици су оценили активности и поделили своје утиске. Преко 90% њих изјавило је да би волело да поново учествује у оваквим радионицама, а многи су навели да им је ово био један од најзанимљивијих дана у школској години.
Ова радионица није била само техничко искуство — била је то права школа за 21. век. Повезала је младе, охрабрила креативност, подстакла сарадњу и изградњу самопоуздања. А „свет сензора“? Постао је њихов свет.
