Овај чланак посветићемо неком од кога смо спонтано, кроз школске активности, дружење и живот много тога научили. Иако скромно, ненаметљиво, али у потпуности предано и пожртвовано никада није иситицала значај свог рада и рада школског педагога уопште, сви ми, који смо имали част да сарађујемо са њом, да живимо са њом и учимо од ње, знамо каква је и колика била њена улога у школском животу за све актере - децу, родитеље, наставнике и све остале који су имали било какав додир са њом.
Наша школа је протеклих 38 година имала свог заштитника, чувара, идејног вођу и достојног промотера - Лучију Трифуновић, школског педагога, која је своју професионалну каријеру у целости остварила у Змајевој школи, од 1.11.1984. до 13.3.2022. године.
Сада, када желимо да подвучемо црту на професионално стваралаштво и дела која је иза себе оставила, видимо оно што је голим оком невидљиво, али је дубоко прожето у свима који су били или су сада део Змајеве приче.
Радећи један од најчаснијих послова из љубави, у јеку криза моралних вредности и разних проблема са којима смо сви суочени, а који се одражавају у великој мери на наше ученике, увек је истицала да је важно да школа буде за наше ученике оаза у којој ће одрастати што безбрижније јер на то имају право као деца, средина у којој ће се играти, веселити животу, учити са задовољством, имати прилику да покажу све своје таленте, оснаже и развију потенцијале... Посебну пажњу и љубав посвећивала је деци којој је помоћ и подршка била најпотребнија, а која су увек са радошћу долазила на разговоре код тетка Луце, где су добијала крила за даљи лет, за борбу кроз живот. Највећом сатисфакцијом и највећим успехом сматрала је када деца из њене канцеларије изађу задовољна, јер им је пружена прилика, указано поштовање. Увек је истицала да свака особа на овом свету заслужује поштовање.
У сарадничком односу са наставницима трудила се да помогне, нешто олакша, увек спремна да научи нешто од сваког од нас.
Њен највећи допринос је неговање међуљудских односа заснованих на међусобном уважавању, јер је увек била отворена за све људе и трудила се да својом особеношћу допринесе да атмосфера у којој живимо и радимо буде позитивна и подстицајна, иако није увек било лако.
Тако дуг професионални пут пратила су и многа искушења и изазови, бројни проблеми са којима смо морали заједно да се изборимо и превазиђемо их. Научили смо да се проблеми лакше превазилазе када смо сложни и уједињени.
Нашој драгој колегиници, сарадници, тетка Луци желимо да дане који нам предстоје проведе у здрављу и миру, а ми идемо даље, да наставнимо путем којим нас је она водила. На нама је задатак да сачувамо тековине које је стрпљиво, годинама градила.
На њено место ћемо добродошлицу пожелети колегиници Жаклини Петковић, која ће, сигурни смо, наставити путем којим нас је Луца водила.
На сваком крају је нови почетак. За нашу Луцу почетак новог, опуштенијег, мирнијег живота, за колегиницу Жану ново искушење и суочавање са великим изазовима које доноси упознавање и живот са ученицима, наставницима и родитељима Змајеве школе.
И једној и другој желимо да раширених руку похрле ка ономе што их чека, а ми смо увек ту за обе.
Змајчићи
